Koje slike sa venčanja vredi odštampati
Saveti · 5 min čitanja · ažurirano 21.8.2026.
Fotograf vam preda link ili USB. Unutra je između pet stotina i hiljadu i po slika. Prvih par dana ih gledate svako veče, pokazujete svima, i onda se to prirodno smiri. Posle tri meseca taj USB je u fioci sa punjačima, a slike sa najvažnijeg dana u životu ne postoje nigde osim u fascikli koju niko ne otvara.
Problem nije lenjost nego količina. Osamsto slika je previše da bi se sa njima išta uradilo — nema tog čoveka koji će sesti i probrati osamsto slika. Rešenje je da ih uopšte ne birate kao osamsto, nego kao tri manja zadatka.
Podelite ih na tri kupa
- Album — slike koje pričaju priču dana, redom. Ovde ide najviše njih.
- Zid — dve, najviše tri. Velike.
- Pokloni — po nekoliko za roditelje, kumove, babe i dede.
Kad je ovako podeljeno, svaki kup ima svoje pravilo i izbor ide sam od sebe. Nema više odluke „koja je od ovih osamsto najbolja", nego „koja ide baki".
Album: pratite dan, ne kvalitet
Najčešća greška je birati samo najlepše kadrove. Dobijete četrdeset savršenih slika koje sve liče jedna na drugu i album koji nema početak ni kraj. Umesto toga idite hronološki: spremanje, dolazak, obred, čestitanje, sto, igra, kraj. Iz svakog dela po nekoliko. Četrdeset do šezdeset slika je taman — album koji se prelista za deset minuta i posle se vraća.
Za album je 10×15 standard. U njega ide gotovo svaki kupovni album, slike se lako menjaju mestima i cena je takva da možete uzeti šezdeset a ne razmišljati.
Zid: manje je više
Ovde ljudi najviše greše u drugu stranu — naruče petnaest velikih slika i onda ne znaju gde će s njima. Za zid treba jedna, dve, najviše tri, i to velike: A3 ili A3+. Jedna slika od pola metra u hodniku vredi više od pet malih koje se izgube.
Pokloni: ovo se najviše ceni, a najmanje radi
Roditelji, kumovi, babe i dede — njima te slike znače više nego vama, a gotovo niko im ih ne odštampa. Pet do deset slika po osobi, format 13×18 ili A4, i to je poklon koji se drži godinama. Košta manje od bilo čega drugog što biste im kupili.
Ako je baka starija i ne snalazi se sa telefonom, ovo je jedini način da uopšte vidi te slike. To zvuči kao sitnica dok se ne desi.
Nemojte da čekate godišnjicu
Skoro svi kažu isto: uradićemo to za godišnjicu. Onda prođe godišnjica, pa druga. USB-ovi se gube, linkovi od fotografa isteknu posle godinu dana, telefoni se menjaju. Slike sa venčanja su jedina stvar koja od tog dana ostane — i jedina koja se izgubi ako se ne odštampa.